Poezija by Suvi
Zato Vam pišem ovo pismo,
Da znate Miro Grom i ja dismo.
Koka neka prošla kraj nas sama,
Misli da je neka dama.
Odjava se bliži kraju,
Grom i Suvi Vas pozdravljaju.
Ivica iz Krnića nam se ženi,
Momački dani bit će uskoro zaboravljeni.
Zbog toga ne tuguj ti mladiću mili,
Svi smo mi momci nekoć bili.
U budućem životu nek ti cvatu samo ruže,
Pozdravljen mi budi, ti bajkerski druže.
Putovanje nije bilo šala mala,
I marenda ubrzo je pala.
Plovodbi tako dođe kraj,
U očima nam neki čudan sjaj.
Vožnja do kampa i nije bila duga,
Tamo nas dočeka neka nova cuga.
Oko podne prispavalo se nama,
Od umora glava kleca sama.
Grom u šatoru vrlo nam se znoji,
Na pupku priljubljen mobitel mu stoji.
Otud on signale zadnje svoje šalje,
zadnje atome snage na njih daje.
Isprid šatora skupilo se društvo jako,
Šušur Zavala nije nam to svako.
Regler učinio je čuda,
Vlada atmosfera luda.
I pisma krenula je tako,
lovile se lignje, i zvižđalo se jako.
Nije bilo toga,
Koji od smija nije plako.
Kurtu našeg vata čudno stanje,
Na asfaltu isprid šatora zaspa ko janje.
Gromu apetit se budi,
Budi te mi pozdravljeni svi dobri ljudi.